×
"Show Menu"
corner

Maštalice

Zavirite u svet „Maštalica" i uživajte u najlepšim audio-pričama za decu koje je za vas pripremio Vip mobile u saradnji sa Kreativnim centrom.

Čarobna zvezdica

Dečak Aca želi da mu zvezdica ispuni želju i da dobije brata ili sestru. Pored zabave, novi članovi često donose u porodicu i ljubomoru, pa priča govori i o tome kako se razvijaju kvalitetniji odnosi između braće i sestara.

Jasminka Petrović

Jasminka Petrović je napisala više od trideset knjiga za decu i mlade, koje su prevedene na dvadeset pet jezika. Pisala je za mnoge časopise, radila kao urednik tinejdžerske emisije na radiju i scenarista dečje serije Kukuriku šou (RTS), a sa udruženjem Krokodil već nekoliko godina organizuje književni festival za decu Krokodokodil. Njene knjige osvojile su brojne nagrade, a roman Leto kada sam naučila da letim uvršten je u katalog minhenske Internacionalne biblioteke za mlade Bela vrana kao jedna od 200 najboljih knjiga za decu 2016. godine. Već godinama učestvuje u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo, a inspiraciju za svoje knjige pronalazi u razgovorima s decom.

Dubravko Jovanović

Jedan od naših najviših glumaca, koga gledaoci pamte kao Matića iz serije Sivi dom, glumu je završio na FDU u Beogradu. Član je ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1985. Dobitnik je brojnih pozorišnih i filmskih nagrada.

Najznačajnije uloge ostvario je u pozorišnim predstavama Pozorišne iluzije, Buba u uhu, Kandid ili Optimizam, Hrvatski Faust, Sumnjivo lice, Ludi od ljubavi, Draga Jelena Sergejevna, Dugo putovanje u noć, Red vožnje Andreasa Sama, Bolest porodice M., kao i u mnogim drugim.

Ubraja se u najbolje radijske glumce kod nas. Dobitnik je nagrada Vitomir Bogić Dramskog programa Radio Beograda za najbolje glumačko ostvarenje i izuzetan doprinos radiofoniji.

U Maštalicama voli da se igra gusara i crta kredama. Želi da dobije brata i sestru.

Maja Veselinović

Maja Veselinović živi u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu za dizajn (Odsek grafički dizajn). Radi kao ilustrator, autor stripova i dizajner. Sarađuje s mnogobrojnim izdavačima, ilustruje knjige, časopise i edukativne publikacije namenjene deci. Do sada je imala deset samostalnih izložbi i učestvovala je na preko pedeset kolektivnih izložbi kod nas i u svetu, a dobitnica je i nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja.

Njen sin Griša u šali voli da kaže kako je ona jedna čupava „namćorana“ umetnica. Maja Veselinović veruje u čarobnu zvezdicu i volela bi da nauči da igra čokoladni šah.

Sofijin naopačke dan

Devojčica Sofija otkriva, uz tatinu pomoć, kako jedan dosadan kišni dan može da izgleda sasvim drugačije. Važno je podsticati dečju sposobnost da maštaju i posmatraju svet na kreativan i neuobičajen način.

Dejan Aleksić

Dejan Aleksić je čuveni pesnik, pisac, dramski pisac, autor knjiga za decu. Njegove pesme i priče uvrštene su u brojne antologije i prevedene na nekoliko evropskih jezika, a njegove knjige nagrađivane su više puta svim prestižnim nagradama u oblasti književnosti za decu. Na Sajmu knjiga u Beogradu 2013. godine knjiga Koga se tiče kako žive priče proglašena je za najbolju knjigu za decu, a ušla je i u katalog minhenske Internacionalne biblioteke za mlade Bela vrana kao jedna od 200 najboljih knjiga za decu 2015. godine. Živi i radi u Kraljevu. Kada piše, trudi se da se vodi maksimom Duška Radovića: Pisac koji piše za decu treba da se uzdigne, a ne da se spusti’ na dečji nivo.

Paulina Manov

Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića. Zaposlena je u Beogradskom dramskom pozorištu od 2008. godine.

Zapažene uloge ostvarila je u predstavama u pozorištu (Čekajući Godoa, Supermarket, Paviljoni, Sve o mojoj majci, Trpele, Tri klase i gospođa Nušić…). Igrala je u filmovima (Apsolutnih sto, Bumerang) i serijama (Kuku, Vasa, Kafanica blizu SIS-a, Lift). Ostvarila je značajne uloge u brojnim radio-dramama i sinhronizacijama animiranih filmova i serija.

U Maštalicama voli da igra lastiš i dubi na glavi. Ispunjava želje i crta sirene.

Darko Grkinić

Darko Grkinić je po obrazovanju istoričar umetnosti, a bavi se ilustracijom i animacijom. Stalni je saradnik u Politikinom Zabavniku, u kojem je objavljeno više od dvesta pedeset njegovih ilustracija. Uticao je na nastanak kultnog srpskog stripa Technotise. Kao ilustrator je sarađivao s brojnim izdavačkim kućama. Živi i radi u Beogradu.
Crta i sam i u društvu. Mnogo voli drvene bojice, mada malo manje voli da ih zarezuje. Uvek nosi beretku.

Kako pobediti ajkulu

Irena i Marko imaju istog tatu, ali različite mame … i zato se ne slažu baš najbolje. U zajedničkoj kreativnoj igri naučiće kako da nadvladaju početnu netrpeljivost i da se zbliže.

Mina Ćirić

Mina Ćirić rođena je 1994. godine u Beogradu. Student je četvrte godine dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njenu dramu Sve što niko ne sme izveli su učenici 6/2 OŠ Vladislav Ribnikar na 13. dečjem pozorišnom festivalu Pozorište Zvezdarište u Ustanovi kulture Vuk. Sa istom dramom učestvovala je i na festivalu mladih dramskih autora Evrope Interplay Europe (2016) u Švedskoj.

Paulina Manov

Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića. Zaposlena je u Beogradskom dramskom pozorištu od 2008. godine.

Zapažene uloge ostvarila je u predstavama u pozorištu (Čekajući Godoa, Supermarket, Paviljoni, Sve o mojoj majci, Trpele, Tri klase i gospođa Nušić…). Igrala je u filmovima (Apsolutnih sto, Bumerang) i serijama (Kuku, Vasa, Kafanica blizu SIS-a, Lift). Ostvarila je značajne uloge u brojnim radio-dramama i sinhronizacijama animiranih filmova i serija.

U Maštalicama voli da igra lastiš i dubi na glavi. Ispunjava želje i crta sirene.

Dubravko Jovanović

Jedan od naših najviših glumaca, koga gledaoci pamte kao Matića iz serije Sivi dom, glumu je završio na FDU u Beogradu. Član je ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1985. Dobitnik je brojnih pozorišnih i filmskih nagrada.

Najznačajnije uloge ostvario je u pozorišnim predstavama Pozorišne iluzije, Buba u uhu, Kandid ili Optimizam, Hrvatski Faust, Sumnjivo lice, Ludi od ljubavi, Draga Jelena Sergejevna, Dugo putovanje u noć, Red vožnje Andreasa Sama, Bolest porodice M., kao i u mnogim drugim.

Ubraja se u najbolje radijske glumce kod nas. Dobitnik je nagrada Vitomir Bogić Dramskog programa Radio Beograda za najbolje glumačko ostvarenje i izuzetan doprinos radiofoniji.

U Maštalicama voli da se igra gusara i crta kredama. Želi da dobije brata i sestru.

Ana Petrović

Ana Petrović se bavi ilustrovanjem i likovnim opremanjem knjiga i drugih izdanja za decu i odrasle. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je završila i master studije. Dugogodišnji je saradnik nevladine organizacije C31 Centar za razvoj kulture dečjih prava, kao i festivala Krokodokodil. Učestvovala je na nekoliko grupnih izložbi u Beogradu i regionu.

Veliki je ljubitelj stripova, a kao omiljene junake izdvaja popularne finske Mumine. Dok je išla u Školu za dizajn, po sveskama, knjigama i klupama crtala je razne životinje, najčešće zeca koji je bio inspiracija za njen strip Toni Zec.

Beli, deda Krsto i Panonsko more

Beli i njegov deda Krsto su razdvojeni, ali će deka pronaći način da bude blizak sa svojim unukom. Kroz zanimljivo pripovedanje se uči, ali se istovremeno i podstiče bliskost dece i odraslih.

Mara Vuković

Mara Vuković je završila Višu pedagošku školu u Somboru i već godinama radi kao novinar. Piše poeziju i prozu, a učestvovala je i na brojnim književnim festivalima i dobila nekoliko nagrada za kratke priče. Bila je autor TV emisije za decu Moj svet na Televiziji Apatin, kao i dečjeg programa Veselica, koji je obuhvatao radijsku i TV emisiju za decu, dečju stranu u lokanom dvonedeljniku Glas komune i istoimeni kontakt-program s decom na otvorenom, koji postoji i danas. I ove jeseni slušaoci emisije Dobro jutro, deco, jedne od najprepoznatljivijih emisija Radio Beograda 1, budili su se uz neke od njenih priča adaptiranih za radio.

Dragan Vujić Vujke

Glumac nezaboravnog glasa, prvak drame Pozorišta na Terazijama i zvezda mnogih mjuzikla (Čikago, Viktor Viktorija, Cigani lete u nebo, Mamma Mia, Glavo luda).

Dorćolac, pesnik, maštar… Glumu je završio na novosadskoj Akademiji, u klasi prof. Radeta Markovića. Već tri decenije osmehe na licima gledalaca izmamljuje u serijama (Gore-dole, Porodično blago, Stižu dolari, Bela lađa, Selo gori, a baba se češlja) i filmovima (Tri letnja dana, Drug Crni u NOB-u).

U Maštalicama voli da igra šah, juri na biciklu i luta po Fruškoj gori.

Marina Veselinović

Marina Veselinović je rođena u Užicu. Završila je Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Bavi se crtežom, ilustracijom, grafičkom opremom knjiga, pozorišnim plakatom. Ilustrovala je brojne knjige u saradnji sa izdavačkim kućama u Srbiji i inostranstvu. Ilustracije su joj objavljivane u nedeljniku NIN.

Uvek jede jaja za doručak, voli da veze i čita knjige dok pada kiša… Ne zna matematiku.

Kraljevska se ne poriče

Devojčica Sofija će dobiti na poklon kućne ljubimce, ali tek kada bude naučila kako čistoća i red nisu samo običan zahtev roditelja već nešto što svima donosi prijatnost.

Vesna Aleksić

Vesna Aleksić bavi se književnošću za decu i mlade, a svoje prve tekstove napisala je za Politiku za decu. Dosad je objavila deset romana, dvanaest knjiga pripovedaka i šest slikovnica, a većina tih naslova doživela je više izdanja. Autor je i monodrama, dve pozorišne predstave i više radio-drama za decu, kao i jedne igrane TV serije. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada iz oblasti književnosti za decu. Piše i u književnoj periodici o književnosti i prikazuje nove knjige za mlade u časopisima.  Piše i za odrasle, ponekad samo, kada mora.

Kreativni centar dosad je objavio devet knjiga Vesne Aleksić, među kojima su najpoznatije Dođi na jedno čudno mesto, Lovac na maslačke i Cimet meda, kao i najnoviji roman Krokodil peva.

Gorica Popović

Diplomirala je glumu na FDU u Beogradu, u klasi prof. Predraga Bajčetića. Početkom osamdesetih radila je kao asistent na Katedri za glumu FDU u Beogradu. Stalni je član Ateljea 212 od 1982. godine. Višestruko je nagrađivana za filmske i pozorišne uloge. Publika je poznaje po ulogama u predstavama (Ljubavno pismo, Radovan Treći, Zmijsko leglo, Kosa…), na filmu (Nacionalna klasa, U raljama života, Boj na Kosovu, Rane, Profesionalac…), kao i na televiziji (Crni Gruja, Metla bez drške, Zaboravljeni, Bolji život itd.).

Diva raskošnog glasa, pevala je u grupi Suncokret. Osmislila je i režirala muzičku predstavu Ateljea 212 Brod plovi za Beograd.

U Maštalicama voli uredne princeze, pesme cveća i duge šetnje po snegu.

Darko Grkinić

Darko Grkinić je po obrazovanju istoričar umetnosti, a bavi se ilustracijom i animacijom. Stalni je saradnik u Politikinom Zabavniku, u kojem je objavljeno više od dvesta pedeset njegovih ilustracija. Uticao je na nastanak kultnog srpskog stripa Technotise. Kao ilustrator je sarađivao s brojnim izdavačkim kućama. Živi i radi u Beogradu.
Crta i sam i u društvu. Mnogo voli drvene bojice, mada malo manje voli da ih zarezuje. Uvek nosi beretku.

O projektu

„MAŠTALICE“ - PRIČE KOJE ĆETE VOLETI DA SLUŠATE

„Maštalice“, priče u audio-formatu, koje su za vas pripremili Vip mobile i Kreativni centar, donose kvalitetnu savremenu književnost za decu. Kroz svakodnevne, deci bliske teme, kao što su porodica, vrtić i kućni ljubimci, audio-priče podstiču dečju maštu, kreativnost i kritičko razmišljanje.

U njihovom nastanku, i idejno i autorski, zajedno s piscima učestvovala su i deca. Odabravši teme koje vole i o kojima žele da slušaju, mališani su piscima dali zadatak na koji su oni odgovorili potpuno novim, uzbudljivim pričama s dva kraja. Zatim su ih pročitali najmlađima kako bi oni, u razgovoru s piscima, odabrali kraj koji će se naći u audio-priči. Pored toga, deca su sa ilustratorima učestvovala i u izradi naslovnih strana „Maštalica“, crtajući motive iz priča onako kako su ih doživela.

Kako da pobedite ajkulu, kako izgleda jedan naopačke dan, šta je naumilo Panonsko more, koliko vredi kraljevska reč, da li zvezde ispunjavaju želje o svemu tome saznajte nešto više iz „Maštalica“, koje vam čitaju poznati srpski glumci i glumice. Uz te priče, koje ćete rado slušati ponovo, otkrijte i nove autore za decu na srpskoj književnoj sceni.

Učesnici u projektu

Kreativni centar je naš najveći i najnagrađivaniji izdavač dečjih knjiga, od kojih su mnoge prevođene i rado čitane i u brojnim zemljama sveta. Pored izdanja namenjenih deci svih uzrasta, ova izdavačka kuća objavljuje i knjige za njihove roditelje, vaspitače i nastavnike. Udžbenici  Kreativnog centra u duhu su modernih svetskih obrazovnih ideja. I ne samo to Kreativni centar već blizu trideset godina okuplja oko sebe na stotine stvaralaca za decu kako bi udruženim snagama podstakli dečju kreativnost i učinili njihovo odrastanje lakšim, lepšim i boljim.

Dejan Aleksić

Sofijin naopačke dan

Dejan Aleksić je čuveni pesnik, pisac, dramski pisac, autor knjiga za decu. Njegove pesme i priče uvrštene su u brojne antologije i prevedene na nekoliko evropskih jezika, a njegove knjige nagrađivane su više puta svim prestižnim nagradama u oblasti književnosti za decu. Na Sajmu knjiga u Beogradu 2013. godine knjiga Koga se tiče kako žive priče proglašena je za najbolju knjigu za decu, a ušla je i u katalog minhenske Internacionalne biblioteke za mlade Bela vrana kao jedna od 200 najboljih knjiga za decu 2015. godine. Živi i radi u Kraljevu. Kada piše, trudi se da se vodi maksimom Duška Radovića: Pisac koji piše za decu treba da se uzdigne, a ne da se spusti’ na dečji nivo.

Vesna Aleksić

Kraljevska se ne poriče

Vesna Aleksić se bavi književnošću za decu i mlade, a svoje prve tekstove napisala je za Politiku za decu. Dosad je objavila deset romana, dvanaest knjiga pripovedaka i šest slikovnica, a većina tih naslova doživela je više izdanja. Takođe je autor monodrama, dve pozorišne predstave i više radio-drama za decu, kao i jedne igrane TV serije. Dobitnik je brojnih prestižnih nagrada iz oblasti književnosti za decu Nagrade Neven, Nagrade Politikinog Zabavnika, Nagrade Rade Obrenović i Nagrade Zmajevih dečjih igara za celokupno delo. Njen roman Krokodil peva proglašen je za najbolju dečju knjigu u 2017. godini na Međunarodnom sajmu knjiga u Herceg Novom. Piše i za odrasle (ponekad samo, kad mora).

Jasminka Petrović

Čarobna zvezdica

Jasminka Petrović je napisala više od trideset knjiga za decu i mlade, koje su prevedene na dvadeset pet jezika. Pisala je za mnoge časopise, radila kao urednik tinejdžerske emisije na radiju i scenarista dečje serije Kukuriku šou (RTS), a sa udruženjem Krokodil već nekoliko godina organizuje književni festival za decu Krokodokodil. Njene knjige osvojile su brojne nagrade, a roman Leto kada sam naučila da letim uvršten je u katalog minhenske Internacionalne biblioteke za mlade Bela vrana kao jedna od 200 najboljih knjiga za decu 2016. godine. Već godinama učestvuje u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo, a inspiraciju za svoje knjige pronalazi u razgovorima s decom.

Mara Vuković

Beli, deda Krsto i Panonsko more

Mara Vuković je završila Višu pedagošku školu u Somboru i već godinama radi kao novinar. Piše poeziju i prozu, a učestvovala je i na brojnim književnim festivalima i dobila nekoliko nagrada za kratke priče. Bila je autor TV emisije za decu Moj svet na Televiziji Apatin, kao i dečjeg programa Veselica, koji je obuhvatao radijsku i TV emisiju za decu, dečju stranu u lokanom dvonedeljniku Glas komune i istoimeni kontakt-program s decom na otvorenom, koji postoji i danas. I ove jeseni slušaoci emisije Dobro jutro, deco, jedne od najprepoznatljivijih emisija Radio Beograda 1, budili su se uz neke od njenih priča adaptiranih za radio.

Mina Ćirić

Kako pobediti ajkulu

Mina Ćirić je studentkinja četvrte godine dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Dramaturg je dve diplomske predstave i scenarista i koscenarista više studentskih filmova. Njena drama Sve što niko ne sme izvedena je na 13. dečjem pozorišnom festivalu Pozorište Zvezdarište, kao i na festivalu mladih dramskih autora Interplay Europe (2016) u Švedskoj. Beogradska filharmonija izvela je u okviru ciklusa za predškolce njen dramski tekst Zdravo, mi smo orkestar. Njen dramski tekst Sve što niko ne sme objavljen je u zbirci dramskih tekstova za mlade Priče s malog odmora. Ne veruje u razliku između pisanja za odrasle i pisanja za decu.

Marija Krstić

Diplomirala je pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, u klasi prof. Egona Savina. Završila je master studije režije u alternativnom i lutkarskom pozorištu u Pragu. Režira radio-drame, lutkarske predstave i predstave savremenog cirkusa.

Najznačajnije režije: Uspon i pad Ikara Gubelkijana, Alfred ve dvoře, Prag; Aska i vuk, Pozorište mladih, Novi Sad; Klackalica, Bajka o ribaru i ribici, Pozorište lutaka Pinokio, Beograd.

(Ne samo) u Maštalicama voli da vozi bicikl, hvata zvezde padalice i igra se lutkama.

Dragan Vujić Vujke

Glumac nezaboravnog glasa, prvak drame Pozorišta na Terazijama i zvezda mnogih mjuzikla (Čikago, Viktor Viktorija, Cigani lete u nebo, Mamma Mia, Glavo luda).

Dorćolac, pesnik, maštar… Glumu je završio na novosadskoj Akademiji, u klasi prof. Radeta Markovića. Već tri decenije osmehe na licima gledalaca izmamljuje u serijama (Gore-dole, Porodično blago, Stižu dolari, Bela lađa, Selo gori, a baba se češlja) i filmovima (Tri letnja dana, Drug Crni u NOB-u).

U Maštalicama voli da igra šah, juri na biciklu i luta po Fruškoj gori.

Paulina Manov

Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića. Zaposlena je u Beogradskom dramskom pozorištu od 2008. godine.

Zapažene uloge ostvarila je u predstavama u pozorištu (Čekajući Godoa, Supermarket, Paviljoni, Sve o mojoj majci, Trpele, Tri klase i gospođa Nušić…). Igrala je u filmovima (Apsolutnih sto, Bumerang) i serijama (Kuku, Vasa, Kafanica blizu SIS-a, Lift). Ostvarila je značajne uloge u brojnim radio-dramama i sinhronizacijama animiranih filmova i serija.

U Maštalicama voli da igra lastiš i dubi na glavi. Ispunjava želje i crta sirene.

Dubravko Jovanović

Jedan od naših najviših glumaca, koga gledaoci pamte kao Matića iz serije Sivi dom, glumu je završio na FDU u Beogradu. Član je ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1985. Dobitnik je brojnih pozorišnih i filmskih nagrada.

Najznačajnije uloge ostvario je u pozorišnim predstavama Pozorišne iluzije, Buba u uhu, Kandid ili Optimizam, Hrvatski Faust, Sumnjivo lice, Ludi od ljubavi, Draga Jelena Sergejevna, Dugo putovanje u noć, Red vožnje Andreasa Sama, Bolest porodice M., kao i u mnogim drugim.

Ubraja se u najbolje radijske glumce kod nas. Dobitnik je nagrada Vitomir Bogić Dramskog programa Radio Beograda za najbolje glumačko ostvarenje i izuzetan doprinos radiofoniji.

U Maštalicama voli da se igra gusara i crta kredama. Želi da dobije brata i sestru.

Gorica Popović

Diplomirala je glumu na FDU u Beogradu, u klasi prof. Predraga Bajčetića. Početkom osamdesetih radila je kao asistent na Katedri za glumu FDU u Beogradu. Stalni je član Ateljea 212 od 1982. godine. Višestruko je nagrađivana za filmske i pozorišne uloge. Publika je poznaje po ulogama u predstavama (Ljubavno pismo, Radovan Treći, Zmijsko leglo, Kosa…), na filmu (Nacionalna klasa, U raljama života, Boj na Kosovu, Rane, Profesionalac…), kao i na televiziji (Crni Gruja, Metla bez drške, Zaboravljeni, Bolji život itd.).

Diva raskošnog glasa, pevala je u grupi Suncokret. Osmislila je i režirala muzičku predstavu Ateljea 212 Brod plovi za Beograd.

U Maštalicama voli uredne princeze, pesme cveća i duge šetnje po snegu.

Maja Veselinović

Maja Veselinović živi u Beogradu, gde je diplomirala na Fakultetu za dizajn (Odsek grafički dizajn). Radi kao ilustrator, autor stripova i dizajner. Sarađuje s mnogobrojnim izdavačima, ilustruje knjige, časopise i edukativne publikacije namenjene deci. Do sada je imala deset samostalnih izložbi i učestvovala je na preko pedeset kolektivnih izložbi kod nas i u svetu, a dobitnica je i nekoliko domaćih i međunarodnih priznanja.

Njen sin Griša u šali voli da kaže kako je ona jedna čupava „namćorana“ umetnica. Maja Veselinović veruje u čarobnu zvezdicu i volela bi da nauči da igra čokoladni šah.

Marina Veselinović

Marina Veselinović je rođena u Užicu. Završila je Visoku školu likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu. Bavi se crtežom, ilustracijom, grafičkom opremom knjiga, pozorišnim plakatom. Ilustrovala je brojne knjige u saradnji sa izdavačkim kućama u Srbiji i inostranstvu. Ilustracije su joj objavljivane u nedeljniku NIN.

Uvek jede jaja za doručak, voli da veze i čita knjige dok pada kiša… Ne zna matematiku.

Darko Grkinić

Darko Grkinić je po obrazovanju istoričar umetnosti, a bavi se ilustracijom i animacijom. Stalni je saradnik u Politikinom Zabavniku, u kojem je objavljeno više od dvesta pedeset njegovih ilustracija. Uticao je na nastanak kultnog srpskog stripa Technotise. Kao ilustrator je sarađivao s brojnim izdavačkim kućama. Živi i radi u Beogradu.
Crta i sam i u društvu. Mnogo voli drvene bojice, mada malo manje voli da ih zarezuje. Uvek nosi beretku.

Ana Petrović

Ana Petrović se bavi ilustrovanjem i likovnim opremanjem knjiga i drugih izdanja za decu i odrasle. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je završila i master studije. Dugogodišnji je saradnik nevladine organizacije C31 Centar za razvoj kulture dečjih prava, kao i festivala Krokodokodil. Učestvovala je na nekoliko grupnih izložbi u Beogradu i regionu.

Veliki je ljubitelj stripova, a kao omiljene junake izdvaja popularne finske Mumine. Dok je išla u Školu za dizajn, po sveskama, knjigama i klupama crtala je razne životinje, najčešće zeca koji je bio inspiracija za njen strip Toni Zec.